Идејно решење на конкурсу расписаном од стране УН и награђено специјалним признањем

Рад на пројекту предвидео је два паралелна правца. Први обухвата анализу функција заступљених на посматраном подручју и њихову евентуалну допуну садржајима неопходним за живот свих старосних група а посебно старијих особа а други предвиђа анализу и дефинисање физичке структуре у коју предложени садржаји треба да буду имплементирани. Анализом психологије старих особа, њихових потреба и промена насталих у комуникацији са околином предпостављени су следећи проблеми и могућа решења: Осећај одбачености услед престанка радног односа – увођење нових радних активности прилагођених њиховим годинама уз обавезан акценат на приватној својини појединца испред заједничког производа групе. Оваквим односом створила би се лична одговорност појединца над производом као и мотив за даљи рад. Особама ангажованим у радионицама исплаћивала би се новчана надокнада или би добијале одређене бенефиције од локалне заједнице. Све ово има за циљ да поврати изгубљено самопоуздање старих и да им да осећај потребности и корисности заједници. Изолација и повлачење у себе – мешање са млађим старосним групама посебно са децом. Решење подразумева креирање активности између ових старосних група које би елиминисале осећај припадности одређеној групи а потенцирале индивидуални однос припадника различитих група. Становање у форми старачког дома – још више продубљује претходне проблеме. Предлог је да се становање издвоји од свих осталих функција и распореди по приземним етажама нових објеката а све остале функције лоцирају на једном месту на пешачкој дистанце од становања чиме би се стари ангажовали да се крећу а самим тим окупљају и комуницирају чиме би се избегла њихова изолација по собама. Физичке структуре и њихово дефинисање условљени су следећим критеријумима: Интересом локалне заједнице за инвестирање – предпоставка је да је буxет за овакве намене скроман и шодно томе извођење пројекта подразумева крајњу економичност и фазност градње као и примену јефтиних материјала и конструкција. Локацијом – решење подразумева избор слободне површине која ће обезбедити неопходну интеракцију предложених садржаја.

ПРЕДЛОГ КОНЦЕПТА НАСЕЉА

У складу са претходним назнакама предвиђа се комплекс објеката прилагођен конкретној локацији. Избор садржаја обухвата радне активности, разоноду, учење, неопходне сервисе као и минимални стамбени део за најугроженије припаднике посматране области. Да би ови садржаји били што боље искоришћени предложена локација налази се у окружењу школе за ментално недовољно развијену децу, вртића и дома слепих. Овакво окружење омогућава разноврсне међуодносе свих старосних група. У физичком облику насеље подразумева скуп објеката минималних површина за одређену намену односно област коју опслужују. За сваки садржај предвиђа се посебан објекат. За приредбе и културне манифестације један објекат, за радионице један објекат, за учионице и канцеларије један објекат и неколико објеката за индивидуално становање. Насеље се може градити фазно, објекат по објекат, а могу се дограђивати и нови објекти. Обликовање је прилагођено контексту а материјализација јефтинијим и приступачнијим материјалима. Инспирација за овакав концепт пронађена је у српској традиционалној архитектури где се поједина домаћинства састоје од неколико објеката од којих сваки има једну јасно одређену функцију а сами објекти су распоређени по одређеној логици у зависности од нагиба терена, осунчаности итд.