Информатор о рационализацији градње индивидуалних породичних објеката

Лак скелетни објекат подразумева комбинацију скелетног система градње са аспекта статичке и сеизмичке стабилности објекта и сувомонтажног система градње са аспекта функционалне и просторне организације унутар објекта. Он не зависи од „егзотичних“ материјала и посебно обучене радне снаге. Потребан је одговарајући пројекат, стовариште грађевинског материјала и фирма регистрована за извођење грађевинских радова.

На слици горе приказане су основе приземног објекта са две стамбене јединице од којих је основа лево испројектована у скелетном систему градње а основа десно у класичном зиданом систему. Разлика се уочава у позицији носећих стубова односно дебљини зидова. На наредним сликама видеће се упоредни приказ материјализације ових конструктивних система.

Оваква комбинација у градњи породичних објеката код нас није уобичајена. Или се граде објекти у класичном зиданом систему или монтажни. Скелетни систем градње је заступљен код виших објеката, стамбених зграда, јер је много рационалнији у тој варијанти, а за мање објекте је у употреби зидани систем као наизглед лакши за извођење и посебно погодан за грађење без архитеката и инжењера које је и одликовало године иза нас. Оно што је најважније, посебно данас, је да комбинација скелетног и монтажног начина градње може уштедети до 25% средстава без умањења квалитета градње и квалитета опреме уграђене у објекат. Практично се са објекта „скида“ све што није неопходно. Треба нагласити да овакав систем скоро да нема ограничења у погледу обликовања објекта као и избора материјала за завршну обраду. Већи акценат на естетици, мањи проценат уштеде.

На слици лево приказане су темељне стопе и темељне греде код скелетног система градње, а на слици десно темељне траке и темељни зидови код зиданог система градње. Приметна је разлика у количини материјала употребљеног у ове две варијанте. За лагане преградне зидове код скелетног система, темељи нису потребни.

У зиданом систему, постоје правила статичке и сеизмичке стабилности објекта која се морају спровести а значајно подижу цену. Основни носећи елементи су зидови, који морају имати минималну дебљину од 20 цм и морају се поставити на одређеним растојањима. Ови зидови имају и одговарајуће темеље, и најчешће су oмалтерисани. Уобичајена је израда хоризонталних и вертикалних серклажа иако по статичким прописима нису неопходни за објекте до П+1 спратности. Ако те серклаже мало боље армирамо, а практично им задржимо позицију, добијамо скелетни систем градње у којем све силе, и статичке и сеизмичке, преузимају стубови и греде. Они то оптерећење преносе на темељне стопе а не на темељне траке, што је рационалније. Са овим се функција масивних зидова губи и добија се могућност слободног преграђивања са лаким зидовима. Коришћењем гипс-картонских зидова елиминишу се и темељи за те зидове и малтер. Потребно је озидати само спољни зид који даје потребну заштиту а све остало је слободно за преграђивање, померање, комбиновање по потреби. Овакав објекат не мора да се користи само за становање, може да буде и канцеларијски или магацински простор са различитом наменом током експлоатације.

Приказ конструктивних елемената неопходних за примање сеизмичких сила. У скелетном систему то су стубови и греде, а у зиданом зидови минималне дебљине 20 цм постављени на одговарајућим растојањима и прописно утемељени.

Скелетни систем даје предност и код решавања кровне конструкције, јер бетонски стубови унутар објекта који се продужавају у тавански простор преузимају улогу дрвених стубова, косника, пајанти, спрегова, чиме рационализују употребу кровне грађе.

На слици лево, приказани су класични зидови од блокова или цигле који код скелетног објекта пружају неопходну заштиту и имају одређени топлотни капацитет, а зидови унутар једне стамбене јединице изведени су као лагани гипс-картонски. Код зиданог система, преградни зидови се обично озидају од тањих блокова. Формирањем конструктивног система и зидањем фасадних зидова, код скелетног објекта завршава се „мокри“ поступак и прелази на монтажни.

Код покривања, масовно се користи цреп, и то највише због цене. Цреп јесте један од најјефтинијх материјала за покривање али не може се посматрати ван контекста целокупног крова. Рогови, дашчана оплата, хидроизолација, кровне летве, контра летве, све су то елементи неопходни за квалитетно покривање. Ако кућу покријете челично-поцинкованим трапезним лимом, који је незнатно скупљи од црепа, можете да елиминишете и ове дрвене елементе тако да у крову остају само рожњаче. Овде треба напоменути да и лимени покривачи могу имати изглед и боју црепа а произвођачи дају гаранцију и до 30 година тако да је њихова употреба сасвим оправдана. Ако таван није планиран за коришћење, онда као и код монтажних кућа, таваница не мора да се изводи од тврдог материјала, већ се може извести од дрвених греда и гипс-картонских плоча. Код класичне градње она се редовно изводи као ферт или армирано бетонска плоча без обзира на коришћење таванског простора. Један од разлога је лакше извођење кровне конструкције, односно постављање столица, косника и сл. Наравно, и код скелетне градње можете је извести, и накнадно ако је потребно, али су уштеде мање.

Таваница у скелетном систему може бити изведена и од дрвених греда испод којих су постављене гипс-картонске плоче а изнад њих парна брана и термоизолација. Код зиданог система није обавезно да буде од тврдог материјала, али се готово редовно изводи без обзира на коришћење таванског простора. Олакшава постављање кровне конструкције.

С обзиром да је спољни зид класично озидан на њега можете „налепити“ слој термоизолације по жељи и добити адекватну термичку заштиту. Удео цене изолационог материјала у цени целокупног зида је низак и повећање његове дебљине незнатно подиже укупну цену. Слично је и на осталим деловима објекта, поду и плафону. Комбинација унутрашњих сувомонтажних зидова и спољашњег зиданог има још предности. Прво, проценат заробљене влаге у зидовима је мањи него код класичног, у потпуности озиданог објекта, чиме је он у почетном периоду коришћења „здравији“, друго, спољашњи зид има могућност топлотног капацитета због своје масе, односно, акумулира топлоту и зрачи је у периоду када је грејање искључено, као код коришћења ТА пећи, што је немогуће код, рецимо, потпуно монтажног начина градње. Ако је дебљина термичке изолације иста као и код монтажног објекта, а то је најчешће око 15-20цм употребљеног изолатора, онда су трошкови за грејање свакако нижи у односу на монтажни објекат. Звучна изолација сувомонтажних гипскартонских зидова дебљине 10 цм унутар објекта сигурно није боља од зида дебљине 20 цм код класичне градње, али јесте боља од звучне изолације врата на тим зидовима, тако да ову врсту заштите у објекту треба посматрати свеобухватно и решавати је организацијом простора, распоредом намештаја као и распоредом самих врата кроз која звук најлакше пролази. Кад је вентилација у питању, битно је нагласити да употреба савремених прозора, ПВЦ или алуминијумских, у потпуности спречава струјање ваздуха. Просторија не може да „дише“ и долази до нагомилавања влаге и истрошеног ваздуха. Ако објекат није грађен по принципима пасивних објеката у погледу размене ваздуха, онда на прозорима треба уградити вентилационе решетке, тзв. Ростере, који омогућавају лагано струјање ваздуха и угоднији боравак а незнатно утичу на цену.

Кровна конструкција зависи од типа покривача. Код скелетног објекта је приказан најрационалнији систем са рожњачама, ослоњеним на бетонске стубове продужене из приземља у тавански простор, на које се ослања трапезни лим. Предност лима је што његови ослонци могу бити и више метара удаљени један од другог док је код црепа то растојање око 30 цм. Код зиданог објекта приказан је најчешћи случај из праксе, где систем кровних носача са правим столицама преузима оптерећење од рогова и покривача. И овде је могуће извести кровну конструкцију као у првом случају или овакву, предвиђену за цреп, извести на скелетном објекту.

На угледном примеру, објекту нето површине од 145 м2 са две стамбене јединице, дошло се до уштеде од приближно 25% или, око 13000 евра. Другим речима, нето квадратни метар без ПДВ-а, у класичној варијанти износи око 360 евра, а на истом примеру, у лакој скелетној варијанти, око 270 евра. Овде се подразумева цена по систему „кључ у руке“, што значи комплетно изведен објекат са свим инсталацијама и опремом. Угледни пример, у укупној бруто површини има 170 м2, тако да је цена бруто квадрата без ПДВ-а у том случају 305 евра односно 230 евра. Цене које су приказане треба условно схватити јер варирају од региона до региона, битан је међусобни однос цена градње ова два система. Ова уштеда може да буде довољна сама по себи али оно што је значајније за све који се упуштају у изградњу новог објекта су могућности унапређења енергетске ефикасности на рачун те уштеде, односно што мања зависност од необновљивих енергената.

На претходној слици приказане су кровне конструкције прилагођене за овде приказане типове покривача. Трапезни лим на слици лево и цреп на слици десно.

Предност скелетног система градње је нижа основна цена у односу на уобичајене начине градње породичних објеката, која омогућава у буџету више новца за евентуално побољшање енергетске ефикасности. Проблематика везана за енергетску ефикасност је комплексна, многе ствари се морају анализирати и зависе од случаја до случаја. Потребно је још у фази пројектовања предвидети адекватна грађевинска решења. Посматрајући локацију неопходно је објекат у што већој мери оријентисати ка југу. Облик објекта треба да буде компактан због мање површине фасаде, односно мањих топлотних губитака. Треба га организовати тако да просторије у којима се више борави буду оријентисане ка југу и да им се путем прозорских отвора омогуће већи соларни добици. Споредне просторије оријентисати ка северу уз бољу топлотну изолацију и мање прозорске отворе.

Код организације простора треба водити рачуна о температурном зонирању, односно, о што мањим температурним разликама између појединих делова објекта. Обавезно на улазном делу у објекат предвидети тампон простор за постепено изједначавање температуре. Прорачун топлотне заштите радити по стандардима за енергетски ефикасне објекте. Све ово, у суштини, односи се на пројектовање, и архитектама је већ познато. Код избора врсте грејања, вентилације или климатизације укључују се машински инжењери како би се и ту добила најквалитетнија и најрационалнија решења.

Инвеститори своје приоритете, међу којима је и енергетска ефикасност објекта, морају нагласити архитектама који ће их уобличити. Константна комуникација у фази израде пројекта између инвеститора и архитекте је неопходна и осигурава квалитет.